Tell a Tale

Tell a Tale

U subotu i nedelju je u klubovima Astal i C22 bilo organizovano premijerno predstavljanje igre Dažbog Games-a, dizajnera Damjana Miladinovića, Tell a Tale.

Tell a Tale je pripovedačka (storytelling) igra u kojoj igrači treba da osmisle najbolju ideju za knjigu za zadati žanr uz pomoć izvučenih kartica iz raznih oblasti. Igra je u svojoj prototip fazi ukratko objašnjena u mom ranijem postu, C22 i Astal.

U odnosu na prethodno igrani prototip, igra je sada u potpunosti spremna za prodaju jer je u isto vreme dok smo se mi igrali pozamašan paket već bio spreman za put u Esen! Kartice za priču sada imaju samo 2 jezika (engleski i srpski) zbog frke sa vremenom i prevođenjem, ali su zbog toga ilustracije odlične, a kartice veoma pregledne.


U igri Tell a Tale se na početku svakog poteza izvlači kartica sa žanrovima (Horor, Misterija, Fantastika...) na kojoj osim imena žanra stoji i nekoliko pomoćnih reči. Svaki igrač izvlači do 7 različitih kartica sa rečima iz 12 kategorija. Prilikom izvlačenja, igrač ne može uzeti dve karte iz iste kategorije.

Svaki igrač uz pomoć reči sa svojih kartica plus pomoćnih reči sa kartice žanra smišlja naslov svoje knjige, a zatim i kratak opis dešavanja u njoj. Kada svi igrači završe svoj potez, svaki igrač dodeljuje 3/2/1 poen za priče koje su mu se najviše svidele (ne uključujući njegovu) plus po jedan poen za svaku iskorišćenu karticu iz ruke za naslov.

Posle 6 rundi (ili koliko god da ste se dogovorili), igra se završava i igrač sa najvećim brojem poena je pobednik!

Tell a Tale je pripovedačka igra, što je tip igara koji generalno ne volim, jer sam uglavnom veoma loš u njima. I pored toga, partija koju smo odigrali u Astalu je bila VEOMA zabavna. Fantastične priče koje ljudi smišljaju, ograničeni karticama koje su im dostupne, dovode do stvarno urnebesnih situacija. Tell a Tale je kao Cards Against Humanity, kada bi ovaj bio dobra igra i zahtevao i trunku mašte i kada ne bi bio odvratno vulgaran na svakoj karti... Okej, Tell a Tale nema nikakve veze sa Cards Against Humanity, jer je dobra igra za sve uzraste i tipove igrača!

Lewis & Clark

No, pre Tell a Tale-a smo odigrali jednu partiju Lewis & Clark-a. Zbog gužve i galame u klubu sam potrošio skoro sat vremena čitajući pravila, pa smo baš zakasnili sa početkom, a i igrali smo je duže nego što smo očekivali... Opet zbog moje greške, jer sam ja 30min po igraču, vreme trajanja protumačio kao 30 minuta.



Lewis & Clark je trkačka euro igra sa veoma Američkom temom. Naime, 1804. u vreme kada našom zemljom besni Prvi Srpski Ustanak, američki predsednik Tomas Džeferson odlučuje da mapira prethodno kupljene zapadne zemlje i pronađe najbolji put ka Tihom okeanu. Na ovu ekspediciju on šalje Kapetana Luisa i njegovog prijatelja, poručnika Klarka sa timom volontera iz vojske.

Igra je tematski izvandredna, ilustracije su veoma lepe, a sama igrivost je solidna.

U alternativnom svetu ove igre, Tomas Džeferson šalje nekoliko ekspedicija (svaki igrač predstavlja jednu) i cilj je da iz gradića Sent Luisa na tadašnjem samom zapadu Sjedinjenih Država igrači što pre stignu do samog zapada kontinenta, forta Clatsop, pre svih ostalih igrača. Tokom igre, igrači će sarađivati sa indijancima, regrutovati nove ljude koji će im pomoći u ekspediciji, praviti kampove i, što je najvažnije, kretati se rekama i planinama kako bi stigli do cilja.

Jedna od osnovnih mehanika igre je raspolaganje kartama, odnosno svaki član vaše ekipe (karta u ruci) može da uradi nešto, ali kako bi u tome uspeo mora da ima pomoć indijanaca i drugih članova. Ovako će igrač stalno morati da bira koje karte da iskoristi, za akciju, a koje da potroši kako bi tu akciju izvršio. Već iskorišćene karte nije moguće ponovo koristiti dok se ponovo ne ulogorite... A logor opet često zahteva potrošnju vremena i vraćanje skauta nekoliko polja u nazad u zavisnosti od resursa koji se prenose, broja indijanaca i neiskorićenih članova ekipe. Indijanci koje prenosite, s druge strane predstavljaju standardnu worker placement mehaniku i donose vam resurse, dodatne kanue, konje, prostor, itd...



Ponovna igrivost je ojačana nasumičnim dodatnim karticama koje možete da regrutujete (neki prost špil bilder element), kao i napredna mogućnost menjanja geografije, odnosno mesta gde se nalaze planine, a gde reke na putu (u odnosu na ovo vam trebaju drugačiji resursi za kretanje).

Lewis & Clark je solidna igra sa odlično ukomponovanom temom, ali se nije svima svidela u ekipi koja je igrala. Možda zbog toga što je generalno naporna, a to posebno može da smeta u prostoriji gde ima dosta galame, ili zbog toga što je u 4 igrača možda i malo pretrpana.

Danko Petrović

Svakog dana ljubitelj društvenih igara, igara uloga, kompjuterskih igrica, reenactment-a, itd... Tokom radnih dana programer.

No comments:

Post a Comment