Osvrt na 2009

U ovom tekstu, kao što sam najavio, planiram da ukratko opišem kako i zašto se moje mišljenje promenilo u vezi 3 igre koje sam već opisao tokom (sada već) davne 2009. Jednostavno, prošlo je mnogo vremena, igrao sam mnogo različitih igara od tada, i sigurno i sam drugačije razmišljam sada nego pre 8 godina.

Pored toga, više ne planiram da se zamajavam ocenama za razne kategorije, već planiram samo da dam jednu ekstremno subjektivnu ocenu vezanu za celu igru i moje mišljenje o njoj.

Pa da krenemo...


Cold War je igra iz Fantasy Flight-ove serije SilverLine igara, odnosno "lakših" igara, uglavnom pakovanih u male kutije koje su lake za nošenje gde god vam padne na pamet. Kao takva, poslednjih nekoliko godina se često nalazila u našim koferima i na čudnim stolovima širom grada i zemlje. Tema igre je Hladni Rat i borba za prevlast Rusa i Amera u raznim zemljama širom sveta, dok je osnovna mehanika zasnovana na Ajncu (Blek Džeku). Za detaljniji opis igre, posetite ovaj post.


Osnovno mišljenje o igri mi se nije preterano promenilo. I dalje smatram da se radi o veoma finoj igri koja je odličan predstavnik svoje serije; Veoma lako se prenosi, zauzima relativno malo mesta na stolu, lako se uči, a pored toga je i igra koja ima zanimljivu tematiku i lepo rešena taktička nadmudrivanja. Uticaj sreće je povelik, ali u potpunosti prihvatljiv.

Najslabija strana igre je ponovna igrivost, odnosno igra zbog svoje slabe kompleksnosti ne može preterano dugo da vas zabavlja, što ne bi trebalo da bude preveliki problem ako je koristite za one situacije za koje je i predviđena; kratke povremene sesije i putovanja.





Pa... Ako ste u poslednjih 8 godina čitali o mom mišljenju vezanom za Užas Arkama, primetili ste da sam bio ekstremno oduševljen tom igrom. To definitivno nekada jeste bila jedna od mojih omiljenih igara, jer je tema Kotulu Mitosa nešto što me već dugi niz godina veoma privlači, a uz to je bila i prva igra koju sam igrao gde smo se svi zajedno borili protiv same igre.


Mnogo toga se promenilo, pre svega prestao sam da toliko volim kooperativne igre (uglavnom ostajem sa utiskom da bez obzira šta uradili, pobeđujemo ili gubimo zbog karata/kockica), a usput shvatio da je Arkham Horror igra koja i pored veoma jake tematike nema mnogo smislene veze sa Mitosom. Naime, cela igra se svodi na epsku trku zatvaranja kapija i borbe protiv nečega, što po Lavkraftu čovek ne sme ni da vidi kako bi ostao pri zdravom razumu, a kamo li da se šeta po drugim svetovima, koji uz to nemaju nikakvu smislenu vezu sa Drevnim zlom koje se komeša i budi. Ne, nažalost, Arkham Horror nije dobra Mitos igra.

Pored ozbiljnih problema sa temom, igra ima dosta ne baš savršeno definisanih pravila, plus što je interakcija (koja je po meni za kooperativnu igru veoma bitna) između igrača svedena na minimum.

E sada, da ne bi ispalo da je moje mišljenje o igri samo loše; i dalje smatram da je Arkham Horror solidno dobra igra.  Bez obzira na sve probleme, igra odiše onom lepom napetošću, i dešavaće se s vremena na vreme da vas "pozove" da je igrate. Za ljude koji inače nisu društvenogejmeri, a vole horor teme, ova igra može da bude solidan ulaz u svet. I pored svoje kompleksnosti, s obzirom da je kooperativna, uz čoveka koji zna pravila, može da probudi u njima maštu dok čitaju fantastično opisane karte i gledaju predivne ilustracije. Arkham Horror je igra u kojoj morate da uživate u čitanju kartica, u zamišljanju opisanih situacija i da svakom bacanju kockice pristupite sa dozom opuštenosti, kako bi ste je voleli.





Dominion je prva igra sa mehanikom pravljenja špila tokom igre. Od trenutka kada je izašla do danas je bila uzor za ogroman broj različitih igara; što za one koji su osnovnu mehaniku, kao i Dominion zasnovali na pravljenju špila (Arctic Scavengers, Star Realms...), što za one druge koji su ideju iskoristili za određene delove svojih igara (Mage Knight, A Few Acres of Snow...). Mislim da vam to dovoljno govori o tome kakva igra je Dominion.


Posle toliko godina, sjaj igre sigurno nije isti kao što je i bio. Sigurno su mnogi u pokušajima da prevaziđu svog idola u tome i uspeli, ali je Dominion i danas odličan, što zbog svoje jednostavnosti, fantastično osmišljenog načina sakupljanja poena koji vas u isto vreme ojačava za kraj, ali vam i "guši" špil, ili zbog svoje prilagodljivosti različitim načinima igranja, željama i raspoloženjima (naime, u odnosu na 10 odabranih karata koje se igraju, igrači nasumično ili odabirom mogu da stave interakcione, napadačke i druge karte...)

Nažalost, za mnogo godina koliko posedujem igru, nikada nisam bio u prilici da odigram i neku od mnogih ekspanzija, za koje sam siguran da dodatno poboljšavaju igru. Ili barem povećavaju vrednost ponovnog igranja.

Dominion je, uz sve prethodno pomenuto, odličan za igranje u dva igrača, i omiljena je Jecina (moja žena, prim.aut.) igra.



Ostale igre iz 2009



Innsmouth Escape  u međuvremenu prodata, ocenu bih verovatno oborio u odnosu na tadašnju.

Dungeon Twister nismo igrali veoma dugo, ali imamo i dalje odlično mišljenje o njemu. Ako se u nekom trenutku vratimo na njega, možda uradimo i ponovnu recenziju.
The Red Dragon Inn, prodata, moje mišljenje o igri nije bilo preterano pozitivno, ali znam ljude kojima se veoma svidela. :)
Баш Челик, užasno loša igra.
Agricola, igra koju i danas veoma volim, ali koja Jeci nije među omiljenima. Zbog toga je retko igramo, tako da nisam želeo ništa posebno da dodajem na mišljenje od tada.
Settlers of Catan (Katan), moji roditelji je vole, verovatno zato što su pored toga igrali samo Riziko i Monopol. Mogu ponekad da je odigram, ali je inače sasvim prosečna. Uz napomenu da se radi o klasiku koji u svakom slučaju vredi probati!

Danko Petrović

Svakog dana ljubitelj društvenih igara, igara uloga, kompjuterskih igrica, reenactment-a, itd... Tokom radnih dana programer.

No comments:

Post a Comment